Dve stvari koje nikad neću razumeti jesu džez i poezija.
Kada sam se rodio glava mi je toliko bila puna da je pretila da eksplodira. I doktori su pitali moju majku šta da odstrane da ne bi došlo do eksplozije. I ona rekla „ajd taj džez, i tako ničemu ne služi a i izlazi iz mode. I još nešto što Vi hoćete“. I tako sam ja postao operisan od poezije i džeza. Наставите са читањем
Dok sam bio klinac, preko leta sam obično išao u ćaletovo rodno mesto. Jedno selo iza
Šapca. Mali divljak pušten sa lanca. Milina! Sećam se i svog uzbuđenja kad sam prvi put video sladoleddžiju. Pravog sladoleddžiju. Kao u crtaćima. Na triciklu sa bunkerom za sladoled, kog je vozio ulicom i vikao: „Sladoled, sladoled! Više voda nego led!“. Iako sladoled i nije bio nešto, ceo taj doživljaj je bio fanscinantan za mene. Dete sa asfalta. Наставите са читањем
Ovih dana Uskršnjih praznika čuo sam različite izraze, a čuću ih verovatno još. Kucanje, čukanje, lupanje… Pravi izraz je tucanje. 
Kucanje, čukanje su radnje koje za cilj imaju proizvođenje buke. Tucanje je destruktivna radnja koja za cilj ima da se polomi nešto. Kucaš na vrata da bi proizveo buku i da bi te neko čuo. Kod čukanja je slično. Međutim, tucaš kamen da bi ga usitnio, tj. polupao. Tako je i za jaja, pa je zato tucanje pravi izraz. Наставите са читањем
Ovaj primerak je na Balkanu veoma raširen; dakle – velika je verovatnoća da ćete naići na takvog.
Meni je jednom davno rečeno da naginjem ka jakim Edipovcima – ali da gledam da je Majka bar 50 km daleko od mene…
No, to ne vredi, da vam odma’ kažem: Majke i iz groba upravljaju ovakvim muškarcima, samo ako su rešile.
OPIS
Oni su na prvom mestu dobro vaspitani; ako je Majka žena od formata, može da se desi i to čudo da poštuju žene uopšte.
Наставите са читањем
U dogovoru sa Anom iz prethodnog post-a, zapucam ja iz Beograda za Kragujevac. Sat, sat i po i eto me tamo. Još sa brda, par kilometara pre Kragujevca, ugledah krst i pomislih: „Aha, napokon stigoh“. Na samom ulasku na sredini prvog kružnog toka, stoji 
taj problematični krst. Puno kritikovan u javnosti. Zbog izgleda, para, potrebe da tu stoji, i raznoraznih drugih osnovanih i neosnovanih primedbi. Kada sam prišao, pomislih i ja: „Ah Bože, kakvi seljaci! Vidi kakva kičerica.“. Bez obzira na sve, zaustavim ja ispred njega da slikam. Treba mi dokaz da sam stvarno bio u Kragujevcu. Jer ako ne „metnem“ sliku na fejsbuk, kao da nisam ni bio. Наставите са читањем
Pre par godina u firmi u kojoj sam radio dođe kao novozaposlena Ana. Dizajnerka! Prva asocijacija je bila: „O Ana, o Ana, tugo mojih dana„. Kaže da je iz Kragujevca. Tu se idila iz predhodne pesme srušila kao kula od karata. Ali pristiže i druga asocijacija. Đavo! U ovom slučaju đavolica! Наставите са читањем