Pre par godina u firmi u kojoj sam radio dođe kao novozaposlena Ana. Dizajnerka! Prva asocijacija je bila: „O Ana, o Ana, tugo mojih dana„. Kaže da je iz Kragujevca. Tu se idila iz predhodne pesme srušila kao kula od karata. Ali pristiže i druga asocijacija. Đavo! U ovom slučaju đavolica!

Ako neko slučajno ne zna, da pojasnim – Navijači fudbalskog kluba Sartid, kasnije Smederevo, kasnije… se zovu/nazivaju Despoti. Navijači fudbalskog kluba Radnički iz Kragujevca se zovu/nazivaju Đavoli. Pošto su svojevremeno zajedno isli kroz tri lige, stvorio se i novi derbi Sartid – Radnički.

Otuda i ona druga asocijacija. Đavo odnosno đavolica. Sve ovo sam normalno i njoj morao da objasnim da se ne bi uvredila na moju opasku: „znači đavolica„. Ona kao normalno prosečno žensko nije ni imala pojma o svemu tome. Od tad idu standardni pozdravi:
– Pozdrav đavolima!
– Pozdrav despotima!
Čak mi i u telefonu piše „Ana đavolica“.

Kad sam već kod Ane, ne mogu a da ne napomenem jednu njenu osobinu. Brzina i komunikacija, tj. Brzina komunikacije.

Postoje žene koje puno i/ili brzo pričaju. Postoje i muškarci, ali su takve žene brojnije. Sve oni su malo dete naspram Ane. Toliko puno priča da može nas troje istovremeno da razgovara sa njom. Problem je uglavnom u nama jer ne možemo da je pratimo. Puno „melje“ čak i kad kuca. Na skype-u na primer. Potrebno je bar nas troje istovremeno da komunicira/kuca sa njom, da bi ona malo usporila. Jer samo u tom slučaju ne stiže da pročita sve pa mora i ona da uspori.

Bez obzira na sve to, Ana je jedna vrlo inteligentna, a mogu da kazem lepa i zgodna osoba (da je ne hvalim previše uobraziće se). Ali pre svega, jedan veliki, iskren i odan prijatelj. I nadasve pozitivna osoba. U prevodu, „luda je ko struja„.

Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva. Ono što je bitno, ne vidi se… (Antoan de Sent-Egziperi)

Comments

comments