Ide Božić, jebe me prase.

Prase me jebe i za slavu. Doduše tada me i jagnje jebe. Ali jagnje je samo usput, ako ga bude, a prase je obavezno. Tada me i piće jebe. Pivo, vino, kisela i sokovi. Jebe me četvrti sprat u zgradi bez lifta. Treba nositi te silne flaše na četvrti pešaka. Jebe me i burazer što svaki put kaže da će da mi pomogne, pa ga nema dok ja sve ne završim. Jebe me to što, kao po pravilu, stigne par minuta pošto sam ja sve doneo.
„Pa što nisi sačekao? Ko te jebe. Ja sam imao dobru volju, ali ti žuriš.“

I kako dođe jesen, polako počinjem da primećujem da me u stvari sve jebe.

Jebu me političari sa svim svojim praznim pričama i zaluđenici koji im veruju. Jebe me to što i mene ubeđuju da im verujem, da će nam biti bolje ili gore svakog trenutka. Jebe me i blagostanje i kataklizma. Jebe me i ta njihova administracija, birokratija, lezilebovići i papiri koje traže. Jebe me i činjenica da ih ja kroz porez plaćam da ništa ne rade. Jebu me panduri što mi traže neki dinar za kafu da mi ne bi pisali kaznu. Ako im ne dam, pisaće mi pa će prekršajni sudija da me jebe. Jebu me šalterske službenice, koje mi se sad smeškaju ali i dalje mi fali neki papir. Nekad su bar bile namrštene, pa sam znao na čemu sam. Sad me jebe to što ne znam šta mi misli. Da li mi se smeška zato što će nešto gadno da me sjebe ili sam prosuo kafu po košulji, pa joj smešno što imam fleku.

To me posebno jebe, što kao da imam pocepana usta, pa stalno moram da se isflekam sa kafom. Jebe me što imam visok pritisak, pa me jebe kafa zato što podiže pritisak. A ako je ne popijem, jebe me to što mi se spava.

Jebu me i doktori i medicinske sestre. Doktori me jebu zato što me kljukaju lekovima i injekcijama. Snimaju, analiziraju, a nikako da nađu šta mi je. Medicinske sestre me jebu jer moram da im podilazim, laskam i smeškam im se da bih uopšte nekad negde stigao na red. Da mi ne bi izgubili zdravstvenu ili solili pamet kako sam glup i nemam pojma. Jebe me to što moram da ružnoj matoroj debeloj sestri kažem kako je lepa i zgodna i da joj se sve vreme smeškam, kako ne bi provalila da je lažem i zajebavam. Jebe me i to što se osećam kao da sam otišao tamo da ih ometam dok piju kafe i gledaju u šolje. Ako ne dobije sedmicu na loto-u ja ću biti kriv jer nije dobro videla brojeve u šolji zbog mog ometanja.

Jebe me loto i bingo i tombola, zato što nikad ništa u životu nisam dobio. Bar zamena!? Jebu me i kladionice, jer svi pričaju o kvotama. Jebe me i to što me svi gledaju kao zaostalog, jer ne pratim transilvanijsku četvrtu ligu u mini golfu i ‘rkljušu. Jebe me što se igra da bi kladionica imala na šta da stavi kvotu, a ne zbog igre ili takmičenja.

Jebu me i igrice. Jebu me settlersi, jer nisam imao nikog svog koga bih mogao da smaram da mi šalje drvo, ugalj, gvožđe… (Ovde si sam kriv. – prim. „kolektora“) Sad, kada sam naleteo na nekog lika koji je „moj“ (brat Rus ili Ukrajinac, jebem li ga šta li je), sad on mene jebe da mu šaljem drvo, ugalj, gvožđe… Jebe me i to što sve moram na engleskom da mu pišem. I to što on ne razume engleski, pa za sve koristi Google translate koji prevede tako da ni ja njega ništa ne razumem. Jebe me i to što su na Travijanu svi protiv mene, a na Forge of Empires što bi svi da četuju umesto da igraju. Ostali me me jebu sa traženjem para da bih mogao da igram i/ili da bih mogao bilo šta da postignem. Gold, silver, zvezdice, dijamanti… Jebe me i stari dobri AOE (Age of empires – Age of Kings) i Dungeon Keeper 2 sa svojim stalnim pucanjenjima na Sedmici. Na Devedeset-osmici nije toliko pucao. Šta više, ne sećam se da je ijedanput pukao. Jebe me to što sam se navikao na Sedmicu, pa me mrzi da instaliram Devedesetosmicu. Generalno jebe me što sad svakoj igrici nešto fali. Na onim starim me jebe loša grafika. Na ovim novim me jebe to što traži jaču grafičku. Na online igricama me jebe prokleti flash player. Uglavnom, najviše me jebe to što nemam vremena za igrice.

Jebe me to što sam stalno u nekoj žurbi i stalno kasnim. Jebu me gužve. Jebu me gastarbajteri, što kad idu u zavičaj uhvate skroz levu traku i uspore maksimalno da bi se nagledali rodne grude. Da ih mine želja za zavičajem. Jebe me njihova nostalgija. Kad se vraćaju, jebe me to što moram da pratim stanje na naplatnim rampama kao vremensku prognozu, da me ne bi sat vremena jebala gužva na naplatnoj rampi, jer su oni svi krenuli u isto vreme nazad za njihove Nemačke, Austrije, Holandije, Italije i Švajcarske. Kad nema njih, jebe me špic u gradu. Jebe me što svi u isto vreme idu na posao i što se svi u isto vreme vraćaju. Ako odem kasnije da izbegnem špic, jebe me što nemam gde da parkiram. Jebe me i to što se svugde naplaćuje parking. Jebu me zatvorene ulice zbog radova, derbija, protesta ili parada.

Gej parada me posebno jebe. Jebu me ovi što bi da paradiraju. Jebu me ovi što ih podržavaju, ovi što ih ne podržavaju, a jebu me i ovi što bi da im ne daju da paradiraju. Jebe me i to što moram da budem opredeljen za neku stranu da ne bih bio gori od svih njih zajedno. Jebe me to što se sve to danima povlači po medijima, pa nemaš šta drugo da vidiš na TV-u.

Jebe me što nemam onaj veliki tanki plazma ili led TV sa internetom. A i da ga imam, jebe me regal, jer ne mogu da ga stavim unutra. Onda bi na velikom ekranu mogli da me jebu raznorazni domaći-svetski kuvari koji uvek imaju sve sastojke za japansko pečeno pile punjeno račićima sa havajskih ostrva, ili raznorazni vipovci koji u rijalitijima hrane piliće, patke, prasiće… dok se usputno prijateljski psuju i vređaju. Kao da nemam dovoljno rijalitija po komšiluku.

Komšiluk me opasno jebe. Jebe me komšija iznad kome svakih 6 meseci puca neka cev, pa moram da ga jurim da sredi to da meni ne bi curelo. I komšija pored me jebe sa njegovim bušenjem zidova. Da li svakih mesec dana mora da promeni pločice u kupatilu. Jebe me što se komšija prekoputa greje na drva, pa celo leto motorkom seče drva. Jebe me i što mi prozor ne gleda na glavnu ulicu, pa leti kroz prozor gledam pijanog komšiju koji se svađa sa ženom, umesto da gledam cicke u kratkim minićima i dubokim dekolteima.

Jebe me i sex. Jebe me što ja stalno hoću. A jebe me to što mi ne da kad ja hoću nego kad ona hoće. U stvari jebe me to što ne znam ni da li ću moći kad mi bude nudila.

U suštini me jebe to što nisam više mlad kao nekad, pa nemam više toliko energije, snage, volje, entuzijazma, želje i tolerancije.
Zato, jebe mi se za sve.

Comments

comments