Na Carigradskom drumu, negde između Smedereva i Velike Plane, tačnije na 24-tom kilometru od Smedereva, nalazi se selo Osipaonica. Sasvim prosečno moravsko selo, poznato po bostanu i bostanijadi. Ono što je neobično njegov različit naziv prilikom pisanja i izgovaranja. Naime na samom znaku na ulasku u selo stoji natpis Osipaonica, ali svi kažu Sipanica. Ljudi iz Osipaonice se nazivaju Sipčani, a autobus koji ide do tamo je Sipčanski. Iako na autobusu pise Smederevo-Osipaonica, on ide do Sipanice. Ima par teorija o tome kako je Sipanica u izgovoru izgubila svoje „O“ sa početka. Vezuje se sa sušnu i rodnu godinu…

S’ obzirom na interesantnost tih nepravilnosti i potrebom da to svrstamo u neko pravilo, smislili smo „šestu palatalizaciju – nepostojece O“. Pošto je pravilo izmišljeno i nepostojeće, u njega mogu da idu sve neispravne nepravilnosti. Pored gore opisanog slučaja, u šestu palatalizaciju spadaju još i reči kojim u izgovoru fali jedno slovo. Na primer: mas’, prs’, propas’, ‘leba… Ali i reči koje u izgovoru imaju viška slova. Na primer: bi(j)o, radi(j)o, onda(k), hleba(c), pola(k)… Čak i one koje se samo nepravilno izgovaraju. Na primer:  sumljam, zvučnjak, pojačivač…

Ova poslednja reč je i najkomplikovanija za korišćenje. Elektronski sklopovi koji služe za pojačavanje izlaznog signala se zovu pojačavači, jer pojačavaju signal. Osim u slučaju ako je taj signal TV signal. U tom slučaju se zove pojačivač, jer se u našem narodu odomaćio kao takav. Čak ima i jednoznačno značenje. Kad se kaže pojačivač, nedvosmisleno se misli na pojačavač TV signala.

Napomena: Četvrto lice jednine ne spada u šestu palatalizaciju, iako pojedinačne reči spadaju. Na primer: „Da ta leba“ (Dodaj mi taj hleb), „Da ta so“ (Dodaj mi so).

Comments

comments