Kažu kad vidiš policajca, to je sreća.
Za običnu, najjeftiniju kaznu treba da se izdvoji bar pet ‘iljada (iljada – šesta palatalizacija od hiljada). Međutim kada vidiš policajca, ti možeš da prođeš i za ‘iljadu do ‘iljadu i po. Zar to nije sreća?
Zato radujte se kad vidite policajca!

Posle nekog lutanja po gradu i okolini ogladnesmo. Odemo do Petice. Imaju dobre pljeske. Stanem ja lepo sa strane, preko puta Petice i upalim sva četri. Što više desno, da što manje smetam.
Naručim dve pljeske, a oni kao da ih ručno prave. Zamalo da umrem od gladi i neizvesnosti. Nikako da stignu. Ili sam ja bio mnogo gladan, ili su oni stvarno bili spori.
Dok sam ja čekao te pljeske, prođoše panduri (pandur – policajac. Pripadnik ministarstva unutrašnjih poslova u uniformi). Polako su me obilazili i zagledali mi nešto u auto. Hmmm… Ali odoše. Taman me ova seka pitala za priloge, kad eto ti njih opet. Ovaj put se zaustaviše kod mog auta. E rekoh, sad dok ne uzmem pavlaku i paradajz, ima da čekate.

P1 (Policajac br.1): Dobro veče.
Ja (Ja lično i personalno): Dobro veče.

I pružim mu vozačku, saobraćajnu i ličnu, koje sam već bio spremio dok sam plaćao pljeskavice.

P1: Ajde pođite za nama.
Ja: Gde?
P1: Samo vi pođite. Malo dole da se sklonimo da ne ometamo saobraćaj.

Pomerimo se mi 50-100m dalje. Dođe jedan od njih dvojice do mene, i ja otvorim prozor.

P1: Vladane da li znate zašto smo vas zaustavili?
Ja: Niste me zaustavili, nego ste se zaustavili pored mog auta. Ja sam već stajao tamo.
P1: Dobro svejedno. Znate li kakav ste prekršaj napravili?
Ja: Ne?
P1: Zaustavili ste se na pešačkom prelazu.
Ja: Ne. To nije tačno. Pešački prelaz je bio par metara iza mog auta.
P1: Da. Ali na udaljenosti manjoj od 5m.
(kako li je izmerio da je bilo manje od 5m?)
Ja: Nisam merio, ali rekao bih da nisam.
P1: Dobro. Mi smo slikali, pa će sud to da odluči. Zašto vam je ovakva vozačka?
Ja: Pa vi ste mi je takvu dali.
P1: Ajde izađite i dođite ovamo do našeg auta.

P2 (Policajac br.2): Šta je bilo kolega?
P1: Kaže gospodin da sam mu ja dao ovako pocepanu i izlizanu vozačku.
Ja: Nisam rekao da si mi ti dao takvu vozačku, nego vi. Pod vi, mislim na ministarstvo unutrašnjih poslova koje mi je i izdalo vozačku. Tebi ne persiram. Nemam tu potrebu. A vozačku da su napravili kvalitetnije, ne bi bila u takvom stanju samo od nošenja u novčaniku.
P2: Jeste konzumirali nešto od alkohola?
Ja: Jesam. Pola Somersbija… od jabuke.
P2: Šta ti je to?
P1: To je ono novo što sad ima da se kupi. Nešto kao vino. Slatko je. Video si to na reklami.
P2: Ne znam… Nema veze. Sad će da proverimo. Jeste duvali nekad? Znate kako ide?
Ja: Da.
…
P2: Pu. Nema ništa. Sačekajte u autu da napišemo zapisnik.

Odem ja u auto i počnem da jedem pljesku, dok se nije oladila.
Suvozac (Saputnica koju ne smem da imenujem zbog dramaturgije): Šta kažu?
Ja: Kažu da sačekam dok oni napišu zapisnik. Daj tu pljeskavicu.
Suvozac: Mamu im njihovu… Sigurno su hteli i oni pljeskavice. Što mu nisi ponudio ove, a da ti ne piše ništa.
Ja: Jeste, pa da posle umrem od gladi dok ja sačekam drugu, a oni da se slade sa mojom!? E ne dam bre! Nek idu sami pa nek čekaju red.
Suvozac: Dobro, ali nemoj da potpisuješ ništa.
Ja: Što?
Suvozac: Pa nemoj, kad ti kažem.

I taman sam zaglabao i zamazao se kako to i dolikuje, kad evo ti ga jedan od one dvojice sa blokčetom. Maše da dođem do njega. Odem ja ne razdvajajući se od moje pljeskavice.
P1: Vi ste baš gladni?!
Ja: Sad i nisam više toliko. Čalabrcnuo sam malo.
P1: Imate li primedbi? Oćete da potpišete?
Ja: Ne mogu da potpišem dok ne pročitam. Daj prvo da pročitam.
P1: Neka. Evo pročitaću vam ja.
…
P1: Jel imate primedbi?
Ja: Nemam.
P1: Oćete da potpišete?
Ja: Moj advokat mi je savetovao da ne potpisujem ništa.
P1: Dobro. Izvolite. Doviđenja.
Ja: Doviđenja.

Vratim se ja u auto.
Ja: Drži vidi koliko me rebnuli.
Suvozac: Jel to ovo? Pet hiljade.
Ja: I ja njima da dam moju pljesku zbog pišljivih 5 hiljada. Da rizikujem da ne preživim do sledeće. E ne dam bre, pa makar…

Jeste da je bilo gusto, ali ja spasoh moju pljeskavicu.

Comments

comments