U dogovoru sa Anom iz prethodnog post-a, zapucam ja iz Beograda za Kragujevac. Sat, sat i po i eto me tamo. Još sa brda, par kilometara pre Kragujevca, ugledah krst i pomislih: „Aha, napokon stigoh“. Na samom ulasku na sredini prvog kružnog toka, stoji taj problematični krst. Puno kritikovan u javnosti. Zbog izgleda, para, potrebe da tu stoji, i raznoraznih drugih osnovanih i neosnovanih primedbi. Kada sam prišao, pomislih i ja: „Ah Bože, kakvi seljaci! Vidi kakva kičerica.“. Bez obzira na sve, zaustavim ja ispred njega da slikam. Treba mi dokaz da sam stvarno bio u Kragujevcu. Jer ako ne „metnem“ sliku na fejsbuk, kao da nisam ni bio. Наставите са читањем
Đavolja posla 2/2 – Da se čovek prekrsti
Одговор